Umorit ćeš se.
Od stajanja, čekanja, kucanja na vrata jednako kao i na srca.
I lutat ćeš.
Po nečijim životima, nesigurnim cestama i prstima po nečijim obrazima.
Tražit ćeš.
Ljubav u imeniku, u kafani, tamo gdje si je nekada ostavio, adresama ukucanim u navigaciji.
Živjet ćeš.
Da se slomiš, raspadneš i sastaviš. Da se nađeš i snađeš, otvoriš i zatvoriš.
Oprostit ćeš.
Drugima prije nego sebi.
Kasnit ćeš.
Na rođendane, vjenčanja i sahrane. U zagrljaje, u živote.
Plakat ćeš.
Naglas, u sebi, u jastuk, u nečije krilo i na nečije rame.
Čuvat ćeš se.
Za nečije poruke, nečije ruke i nečija obećanja.
Izgovorit ćeš.
Ljubav, laž, pogrešno ime, pogrešnu adresu i loše izgovorenu stranu riječ.
Slavit ćeš.
Nove godine, blagdane, dobivene utakmice, rođenja i tuđe svadbe.
Zato idi.
Grli, dođi nekome tko te čeka, kucajući na nečija vrata, pokucaj u nečiji život. Ne sutra, jer nisi ni jučer.
Sada.
Budi nečiji četvrtak srijedom.
Budi nečije sunce ovih kišnih dana.
Budi nečije laku noć za dobro jutro.
I nečije volim te za siguran život.
Jedan život imaš, znaš li kako ćeš ga iskoristiti i kome pokloniti?
