Ukapirate to poslije petog šestog gojaznog klijenta…
A ukoliko imate tu privlilegiju da ste jedan od najvećih evropskih psihijatara…(u smislu tjelesne težine)…to malo znate i po sebi…
Prostu istinu…da su gojaznost i sklonost prežderu jako česti kod ljudi koji ne mogu još i glad da trpe…kad već “moraju” sve ostalo…
Prosto je…
Ako ste cijeli dan rmbali…
Ako ste frustrirani…nadrndani…i nervozni…
I ako ste se kontaminirali svakakvim ljudima i njihovim energijama…(što bi rekao jedan moj sjajno duhoviti klijent…sa još raskošnijom životnom istorijom “nije doktore zatvor problem…to je jedno fino mjesto…ljudi u zatvoru su problem…)
Ako ste cijeli dan jurcali da postignete nešto sebi važno…bez obzira da li ste student koji bi da postane nešto…pečalbar koji bi da stekne nešto…ili posvećena majka koja bi da podigne nešto što voli…
I niste uspeli cijeli dan da sjednete i jedete kao čovjek…
Ako ste se cijelog dana davali…
Ako ste cijelog dana samo morali…
I ukoliko vam se tog dana apsolutno ništa lijepo nije desilo…
Potpuno je ljudski da uveče zagrizete tu picu ili taj kolač…
Što i ne bi bilo toliko strašno…
Da nije smrtonosno…
I da nećete vi umijreti…
To jest da nećemo svi mi…
I da onda neće ni biti bitno koji nam je alibi…kad pođemo gore…
Kao…”šteta dragi Sveti Petre što me odnese ovaj infarkt a baš sam dogodine htio da se pripazim i da počnem malo da živim…nego ne stigoh…uvijek je nešto bilo preče i važnije”…
Tada je kasno…
Zbog toga ja svako liječenje gojaznosti…počnjem pitanjem koji su drugi autentični izvori zadovoljstva u vašem životu?
Koliko se zaista čuvate?
Koliko stvari morate?
I koja vam je motivacija da smršate?
Meni je pomoglo…
Od kada sam otkrio izvore zadovoljstava koji ne ubijaju…a jako raduju dušu..
Od kada su oni vrlo visoko na listi prioriteta…
I od kada zauzimaju ogromne particije u mojoj raspodjeli vremena…
Od kada sam shvatio da niko neće doći da me spasi…i da statistike očekivane dužine života po obimu struka mož’ misliti važe i za prijestolonasljednika Vladimira Đurića…iako znam…nije pošteno…
Od kada ništa više ne moram…osim onoga što jako želim…i onoga što moj sistem vrijednosti iz grudi glasno poručuje da je ispravno…
Od kada se zdravo hranim zato da bih bio dugo živ…a ne lijep…
I da bih još duže mogao da se zabavljam i uživam…
Mnogo je lakše pojesti tu jabuku…i guštati tu salatu…
A i da se ne lažemo…
Nije bilo Odijela za Ronjenje u mojoj veličini…
Kaže prodavac da Kitovima obično nisu potrebna…pa ih i ne šiju toliko velika… 🙂
Što me je pogodilo i kao čovjeka…i kao sisara…
Ali dobro…
Stop nasilju nad gojaznima…
A u stvari…
Stop našem nasilju nad nama…
Stop nečuvanju i zanemarivanju..
Živjela pažnja…njega…saosjećanje…i ljubav prema sebi…
Pa se vidimo u julu…
Pogotovo mi koji ćemo sasvim lagano i opušeno upasti u 3XL ove godine…
