Naslovnica Iz mog ugla Lejla Motoruga: Pole od krompira

Lejla Motoruga: Pole od krompira

Trenutno sam daleko odlutala. Malo žmirim pa onda otvorim oči da napišem koju rečenicu. Odlutala sam u doba kada sam bila tinejdžerka. Sjetila sam se svoje nane kada bi napravila pole od krompira. Iako su mnoge godine od toga prošle, meni je u mislima taj njen specijalitet zamirisao. Mogu ja te pole sa svojih 36 godina napraviti i sama, ali one nikad ne liče kao nanin specijalitet koji je pečen u starinskoj peći na drva.

Posebna čarolija je bila jesti ih u zimskom periodu. Zahvaljujući toj starinskoj peći cijeli dnevni boravak je bio toliko zagrijan da su obrazi svakome porumenili od toplote. Dok vani pada snijeg, nana bi uzela vajnik pun krompira, prepolovila ga, posolila i ubacila u peć. Sad je trebalo malo sačekati. To čekanje mi se činilo kao vječnost. Dok je vatra pucketala, nana je iz frižidera izvadila domaći sir i kajmak kojeg joj je komšinica donijela i zamijesila ga, a ja sam odbrojavala minute. Nestrpljivo bih često otvorila peč da vidim je li krompir porumenio, a nana bi u tom trenutku govorila: “Neka još malo”. Kada je isteklo to malo, nana bi izvadila krompir i prekrila ga kuhinjskom krpom da se malo smekša. A ja nisam imala strpljenja te bih prišla tepsiji u kojoj je krompir i maznula jedan. Uvijek bih se u tom trenutku opekla na krompir, a ponekad bi mi i ispao iz ruke. Nana bi na to rekla: “Jesam li ti rekla da malo sačekaš?” Poslije nekoliko minuta čekanja, nana bi tepsiju stavila na stol i svi bi se poslužili polama od krompira uz domaći sir i kajmak.

Sve što je lijepo kratko traje. U kratkom vremenskom periodu smo sve smazali i radovali se opet naninom specijalitetu.

***

Lejline tekstove možete pratiti na FB stranici Pisane riječi, IG profilu Pisane rijeci i web stranici Pisane rijeci

Prethodni članakAzra Erović: Kap po kap
Naredni članakBudite dio čarolije za djecu iz udruženja COLIBRI